Volontiranje je izvanredan način da se doprinese zajednici, razviju veštine i stekne vredno iskustvo koje može pomoći u izgradnji uspešne karijere. Dok mnogi ljudi obavljaju volonterski rad iz altruističkih razloga, postoje i brojne koristi koje volontiranje pruža pojedincu. Evo nekoliko prednosti volontiranja:
Leto je tu, a samim tim i odlične prilike da se upoznate sa Slovenijom i Ljubljanom! Ukoliko planirate studije na Univerzitetu u Ljubljani, ili vas zanima kakav je život u Sloveniji i njenom glavnom gradu, letnje škole koje organizuju fakulteti i akademije ovog univerziteta predstavljaju odličnu priliku za upoznavanje sa ovim gradom, usavršavanje i sticanje novih iskustava. Ove godine, fakulteti i akademije Univerziteta u Ljubljani nude veliki izbor od preko 50 letnjih škola iz širokog spektra disciplina: od ekonomskih i poslovnih nauka, prirodnih nauka do socijalnog rada i tehničkih nauka. Posetite našu stranicu i izaberite jedan ili više kurseva koji vam se dopadaju i provedite leto sa nama: https://www.uni-lj.si/en/study/summer-schools
Beogradska otvorena škola raspisuje konkurs za upis 32. generacije obrazovnog programa Studije budućnosti! Ako studiraš na nekom od univerziteta u Srbiji, imaš do 27 godina i želiš da se lično i profesionalno razvijaš, prijavi se i postani deo nove generacije programa. Pored sticanja brojnih i raznovrsnih znanja, Studije budućnosti za cilj imaju i da polaznicima i polaznicama obezbede sticanje mnogih praktičnih veština koje su od posebnog značaja kako za profesionalni, tako i za lični razvoj.
U današnje vreme, mnogi mladi traže savršen posao koji će da ispuni sve želje već na samom početku karijere. Međutim, često se dogodi da baš ti prvi poslovi budu manje zanimljivi ili da prosto deluje kako ne mogu doprineti karijernom napretku. Naša je preporuka da budeš strpljiv i da probaš da izvučeš maksimum iz svakog radnog dana, ma gde god se nalazio! Znaj da svaki posao na kom se nalaziš ima nešto da ti ponudi. Nekada je to samo dobra pouka i lekcija za budućnost, a nekad je mnogo više i kvalitetnije od toga. U ovom blogu ćemo razmotriti pet načina koji će ti pomoći da pronađeš vrednost u svakom poslu.
U savremenim uslovima poslovanja profesionalni stres, a naročito burn-out sindrom ili sindrom izgaranja na poslu, predstavljaju društvene i profesionalne probleme koji dugoročno gledano utiču na psiho-fizičko zdravlje zaposlenog, na rezultate njegovog rada i motivaciju, i na život uopšte. Sindrom izgaranja je „odgovor“ organizma na hroničan stres na radnom mestu, i označava proces koji nastaje u profesionalnom odnosu i radu sa klijentima i kolegama.
Zašto bi praktikanti trebalo da budu plaćeni? Često se kaže da oni ne mogu da pruže isti nivo produktivnosti i efikasnosti u radu, kao i zaposleni sa više iskustva. Drugi komentar je da radne prakse imaju primarno svrhu obrazovanja i obuke, a da im nije svrha rad. Ne izostaju ni tvdnje da su praktikanti trošak za poslodavca. Sa druge strane, mladi ponekad navode da bi pristajali i na neplaćenu praksu, ako bi im to omogućilo radno iskustvo.
Visoka nezaposlenost mladih i otežana tranzicija iz obrazovanja ka stabilnom zaposlenju podstakla je povećanje broja programa praksi koji imaju za cilj unapređivanje zapošljivosti mladih kroz sticanje radnog iskustva i praktičnih znanja i veština traženih na tržištu rada. Svaka peta mlada osoba je učestvovala u programu praksi. Međutim, ne postoji adekvatna pravna zaštita za mlade ljude koji učestvuju u programima praksi, kao ni standardi koji bi obezbedili njihov kvalitet.
Nastavlja se rad na donošenju Zakona o radnoj praksi u 2023, obrazovana nova Radna grupa i objavljen Nacrt zakona. Ministarstvo obrazovalo novu Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o radnoj praksi februara 2023. Radna grupa će nastaviti rad na izradi Zakona o radnoj praksi koji je započet 2021, a polazna osnova za rad je Nacrt koji je utvrdilo Ministarstvo nakon javne rasprave u decembru 2021. godine.
Proces tranzicije mladih iz obrazovnog sistema na tržište rada, u odnosu na savremene trendove, u velikoj meri je podržan različitim multimedijalnim alatima. Kako bi mladi, posebno iz vulnerabilnih društvenih grupa, bili u prilici da pristupe različitim programima praksi i karijernog usavršavanja, bez obzira na geografska, fizička ili neke druge barijere neophodno je obezbediti saradnju različitih sektora koja će doprineti razvoju neophodnih kompetencija kod mladih.
Radna grupa za radne prakse nastavila je sa radom u 2023. godini kako bi se sproveo i dovršio proces donošenja Zakona o radnoj praksi započet tokom 2021. godine. Na sastanku je prisustvovalo dvadesetak predstavnika organa državne uprave, Nacionalne službe za zapošljavanje, sindikata i organizacija civilnog društva. Članovi radne grupe su pokrenuli pitanja koja su bila predmet diskusije i ranije.
U četvrtak 27. aprila održan je prvi Nacionalni forum u okviru projekta „Virtuelne prakse za inkluzivno društvo”. Kako su mladi prepoznati kao jedna od najosetljivijih društvenih grupa, u odnosu na mogućnosti stažiranja, napredovanja i usavršavanja, predstavnici organizacija civilnog društva i mladih okupili su se sa ciljem unapređenja mehanizama podrške u planiranju profesionalnog usavršavanja mladih i prevazilaženja izazova i barijerija sa kojima se susreću. Pitanje učešća u radnim praksama posebno je izazovno u sučaju mladih koji su u tranziciji iz obrazovnog sistema na tržište rada. U skladu sa tim radna grupa prepoznala je potrebu razvijanja inkluzivnijeg progama stažiranja koji će biti orijentisan na potrebe mladih i pružiti adekvatan odgovor na izazove sa kojima se mladi susreću prilikom ulaska na tržište rada i planiranja profesionalnog razvoja.
Drugi Nacionalni forum u okviru projekta „Virtuelne prakse za inkluzivno društvo“ održan je 22. i 23. maja 2023. Forum je okupio preko 50 predstavnika mladih i nastavnika srednjih škola iz cele Srbije sa ciljem analize postojećih i izrade budućih modela virtuelnih praksi koji bi bili u skladu sa očekivanjima i potrebama mladih, dok bi sa druge strane bilo omogućeno sticanje profesionalnih veština za buduće zaposlenje. Diskusija je pružila mogućnost za detaljnu analizu pitanja poput motivacije mladih za uključivanje u različite modele prakse i benefita koje imaju od aktivnog učešća na istim. Pitanje zainteresovanosti kompanija da mladima omoguće ovakve oblike profesionalnog usavršavanja bilo je predmet diskusije, sa naglaskom na razvojni potencijal kompanija koji bi bio ostvaren kroz ovakve programe.
Evropski forum u okviru projekta “Virtuelne prakse za inkluzivna društva” okupio je 60 predstavnika organizacija civilnog društva iz Srbije, Makedonije, Italije i Španije, predstavnike javnog sektora kao i mlade. Događaj je održan 26. i 27. septembra. Istraživanja su pokazala da mladi danas sve ređe učestvuju na programima praksi i da svoja znanja i kompetetencije unapređuju koristeći neke od onlajn alata. Mladi modele praksi prepoznaju kao značajan resurs za njihov lični i profesionalni razvoj. Online alati omogućavaju mladima da uče i razvijaju se u skladu sa sopstvenim tempom i rasporedom. To im daje veću slobodu da istraže oblasti koje ih zanimaju i da se usredsrede na ono što ih motiviše i da se razvijaju u oblastima koje žele.
U okviru projekta „Virtuelne prakse za inkluzivna društva“, 7. i 8. marta u Firenci, održan je treći po redu međunarodni partnerski sastanak, na kome su prisustvovali partneri iz Italije, Španije, Makedonije i Srbije.
Treći Nacionalni forum u okviru projekta „Virtuelne prakse za inkluzivna društvo“ okupio je preko 60 predstavnika mladih, nastavnika srednjih škola, kancelarija za mlade, kao i predstavnika kompanija iz cele Srbije sa ciljem analize postojećih i izrade budućih modela virtuelnih praksi. Događaj je održan 24. i 25. avgusta.
[KONFERENCIJA] Udruženje studenata tehnike Evrope – BEST Beograd će ovog proleća održati konferenciju pod imenom BEST Conference Day – Leadership In STEM na kojoj će domaći i međunarodni studenti imati priliku da stupe u kontakt sa korporativnim partnerima. Ovaj događaj će se održati 5. aprila 2024. godine u Zgradi tehničkih fakulteta u Beogradu i biće edukativnog karaktera.
U današnjem digitalnom dobu, sticanje određenih veština može da bude vrlo isplativo, naročito dok pronalaziš svoj put u profesionalnom svetu. Digitalne veštine postaju sve traženije, ne samo zbog ubrzanog razvoja tehnologije, već i zbog promena u načinu poslovanja, komunikacije i novih zanimanja.
Pojam stresa se široko koristi kako u nauci, tako i u svakodnevnom životu. O njemu se najčešće govori u negativnom smislu, kao o nečemu uznemirujućem i nepoželjnom, nečemu što najčešće donosi negativne posledice. Stres se uglavnom shvata kao „događaj u spoljašnjoj sredini",koji za većinu ljudi predstavlja pretnju ili gubitak ili (ređe) izazov ili kao reakcija na događaj u spoljašnjoj sredini koji aktivira intenzivna, najčešće neprijatna osećanja i/ili skup karakterističnih telesnih reakcija“.
Moderni rečnik sve manje prepoznaje takozvana „konkretna“ zanimanja. Broj novonastalih zanimanja se povećava, čemu verovatno, osim napretka tehnologije doprinose i nova poslovna uređenja. U eri globalizacije i korporativnog poslovanja mnogi termini preuzeti su iz engleskog jezika i često nije sasvim jasno šta nečija poslovna titula označava, odnosno koju vrstu posla taj pojedinac obavlja. Moguće je i bez formalnog obrazovanja ostvariti finansijsku dobit i steći određenu „popularnost“, te se postavlja pitanje kako približiti školu tinejdžerima i šta je ono što formalno obrazovanje nudi, a ne može se zameniti brzim uspehom, slavom i uticajem preko društvenih mreža.
Da li vam je poznata ova situacija? Pronašli ste oglas za posao koji vam se dopada, sigurni ste da biste mogli da se dobro pokažete na tom poslu, ispunjavate većinu uslova iz oglasa… I onda ugledate „Uslove konkursa“ i oni vas potpuno obeshrabre, jer obično tu piše da se traži neko sa dve, tri godine iskustva na istim ili sličnim pozicijama. Nažalost, vi imate svega par meseci radnog iskustva ili ste tek izašli sa fakulteta.