Baza zanimanja
Inženjer/ka arhitekture
Rad arhitekte odvija se kroz nekoliko faza, od izbora zemljišta do izgrađenog objekta. Arhitekta prvo razgovara sa naručiocem o njegovim željama i predlozima, upoznaje se sa projektnim zadatkom i raspoloživim sredstvima. U pogledu vrste objekta, predloženog poslovanja, zakonske regulative i troškova, arhitekta savetuje naručioca i predlaže rešenja. Na osnovu ugovora, arhitekta razrađuje svoje ideje i izrađuje projektnu skicu, odnosno idejni projekat koji obuhvata odluke o veličini, obliku i spoljašnjem izgledu objekta, u skladu sa zakonom o uređenju prostora.
Po završetku ove faze, izdaje se lokacijska dozvola. Sledi izrada glavnog projekta, sa ciljem dobijanja građevinske dozvole. U tu svrhu, arhitekta prilagođava idejni projekat zahtevima komunalnih i drugih nadređenih objekata. Pre nego što se dogovori posao, arhitekta može da uradi građevinski premer i prouči lokaciju zgrade i okolinu. Na osnovu utvrđenih radova, arhitekta iznosi svoje mišljenje o mogućnostima i obimu planirane intervencije.
Sledeći korak je izrada plana preuređenja objekta, pri čemu arhitekta poštuje namenu objekta, materijale koji će se koristiti, izgled, funkcionalnost i troškove. Arhitekta takođe priprema troškovnik kako bi se predvideli svi troškovi pre stvarne realizacije projekta. Nakon toga pristupa izradi izvedbenog plana koji prikazuje objekat u celini, sa svim unutrašnjim i spoljnim detaljima.Sam dizajn precizira odabrani građevinski materijal i opisuje okruženje zgrade.
Nadalje, arhitekta pregovara i sklapa poslove sa izvođačima koji će učestvovati u projektu. Često dolazi na gradilište gde prati tok radova i nadgleda kvalitet radova. Znanja, veštine i poželjni kvaliteti Na studijama arhitekture stiču se znanja o projektovanju zgrada, građevinarstvu, urbanizmu i prostornom planiranju, istoriji arhitekture i urbanizma, restauraciji graditeljskog nasleđa, pejzažnom dizajnu, planiranju i projektovanju zelenih površina u teorijskom i praktični smisao. Za izvođenje dela arhitekte važni su kreativnost, osećaj za estetiku i umetnički dizajn. Pored dobrog vida, arhitekta mora imati razvijene sposobnosti za predstavljanje prostornih odnosa i sposobnost navigacije u prostoru. Poželjno je i da je komunikativan, sklon timskom radu i da se korektno pridržava dogovorenih rokova.
Prilikom projektovanja zgrada, koje moraju biti bezbedne i funkcionalne, arhitekta mora biti praktičan. Poznavanje prirodnih nauka važno je za razumevanje karakteristika i mogućnosti upotrebe građevinskih materijala, a poznavanje matematike za rešavanje finansijskih problema. Zbog sve veće upotrebe računara u arhitekturi neophodno je aktivno poznavanje rada u programima kao što su AutoCad i ArchiCad. Prilikom projektovanja društvenog okruženja, arhitekta mora da poznaje i vodi računa o društvenim faktorima kao i o osobenostima sredine.
Po završetku ove faze, izdaje se lokacijska dozvola. Sledi izrada glavnog projekta, sa ciljem dobijanja građevinske dozvole. U tu svrhu, arhitekta prilagođava idejni projekat zahtevima komunalnih i drugih nadređenih objekata. Pre nego što se dogovori posao, arhitekta može da uradi građevinski premer i prouči lokaciju zgrade i okolinu. Na osnovu utvrđenih radova, arhitekta iznosi svoje mišljenje o mogućnostima i obimu planirane intervencije.
Sledeći korak je izrada plana preuređenja objekta, pri čemu arhitekta poštuje namenu objekta, materijale koji će se koristiti, izgled, funkcionalnost i troškove. Arhitekta takođe priprema troškovnik kako bi se predvideli svi troškovi pre stvarne realizacije projekta. Nakon toga pristupa izradi izvedbenog plana koji prikazuje objekat u celini, sa svim unutrašnjim i spoljnim detaljima.Sam dizajn precizira odabrani građevinski materijal i opisuje okruženje zgrade.
Nadalje, arhitekta pregovara i sklapa poslove sa izvođačima koji će učestvovati u projektu. Često dolazi na gradilište gde prati tok radova i nadgleda kvalitet radova. Znanja, veštine i poželjni kvaliteti Na studijama arhitekture stiču se znanja o projektovanju zgrada, građevinarstvu, urbanizmu i prostornom planiranju, istoriji arhitekture i urbanizma, restauraciji graditeljskog nasleđa, pejzažnom dizajnu, planiranju i projektovanju zelenih površina u teorijskom i praktični smisao. Za izvođenje dela arhitekte važni su kreativnost, osećaj za estetiku i umetnički dizajn. Pored dobrog vida, arhitekta mora imati razvijene sposobnosti za predstavljanje prostornih odnosa i sposobnost navigacije u prostoru. Poželjno je i da je komunikativan, sklon timskom radu i da se korektno pridržava dogovorenih rokova.
Prilikom projektovanja zgrada, koje moraju biti bezbedne i funkcionalne, arhitekta mora biti praktičan. Poznavanje prirodnih nauka važno je za razumevanje karakteristika i mogućnosti upotrebe građevinskih materijala, a poznavanje matematike za rešavanje finansijskih problema. Zbog sve veće upotrebe računara u arhitekturi neophodno je aktivno poznavanje rada u programima kao što su AutoCad i ArchiCad. Prilikom projektovanja društvenog okruženja, arhitekta mora da poznaje i vodi računa o društvenim faktorima kao i o osobenostima sredine.
Privatna građevinska firma, projektni biro, državna institucija za projektovanje i urbanizam
Ppripravničko radno mesto na kome se počinje od crtanja i razrade najjednostavnijih projekata.
od 1 do 2 godine
do 48 sati nedeljno
Radno vreme je fleksibilno.
- Liderske (veštine vođstva)
- Komunikacijske (veštine međuljudske interakcije)
- Administrativne
- Organizacione
- Kreativno razmišljanje
- Analitičko razmišljanje
- Tehničke, manipulativne veštine
- Veština rada pod pritiskom
- Timski rad
- Komunikativnost
- Misaonost
- Skoncentrisanost
- Udubljenost
- Radoznalost
- Savesnost, odgovoronost
- Fleksibilnost
Kreativnost i dinamika su prednost ovog zanimanja. Radno vreme je uglavnom određeno rokovima za podnošenje projekata, a arhitekta uglavnom kreira svoje radno vreme nedeljno.
Teška komunikacija sa investitorima koji nisu tehnička lica i malo duži put do dostizanja zadovoljavajuće poslovne pozicije.
Arhitekta provodi deo svog radnog vremena u kancelariji. Međutim, vrlo često radi van kancelarije, kada obilazi klijente, dizajnere, građevinare i druge ljude koji učestvuju u realizaciji projekta. Izuzetak čine arhitekte koji obavljaju kancelarijski posao u raznim institucijama ili predavači u školama i na fakultetima.
U ovom poslu ima mogućnosti za napredovanje.
Uzimajući u obzir promene na tržištu rada, za ovo zanimanje će biti posla za 5 narednih godina.