Baza zanimanja

Kustos/škinja u muzeju

Kustosi muzeja vode brigu o muzejskim zbirkama, prikupljaju, sređuju, štite i čuvaju građu, sprovode potrebna istraživanja i organizuju izložbe i bave se publicističkom delatnošću.
Kustosi muzeja prate aukcije i izložbe, kontaktiraju i sarađuju s galerijama, skupljačima i antikvarima, pa tako mogu biti stalno obavešteni o pojavi i dostupnosti građe zanimljive za muzejsku kolekciju. Zadatak im je i da utvrde stanje u kojem se određeni predmet nalazi, kao i njegovu autentičnost. Nakon utvrđivanja stanja treba odlučiti o restauratorskim, preparatorskim i konzervatorskim zahvatima, koje obavljaju stručnjaci za to područje i s kojima kustosi muzeja usko i neprestano sarađuju. Građa koja je već smeštena u muzej zahteva brigu i zaštitu. Kustosi nadziru uslove u depoima u koje se smešta građa i povremeno pregledaju deponiranu građu kako bi utvrdili njeno stanje i odlučili o eventualnim zahvatima ako je građa oštećena. O svoj građi potrebno je voditi zapise. Njih treba pomno voditi kako bi se olakšalo snalaženje.
Muzeji se razlikuju prema tipu građe koju prikupljaju (muzej za umetnost, muzej za nauku i tehnologiju, istorijski muzej, arheološki muzej itd.). Kustosi koji rade u specijalizovanim muzejima orijentisani su prema predmetima koji pripadaju određenom tipu muzeja. Saradnja među kustosima nužna je zbog razmene predmeta prema tipu muzeja, ali i zbog razmene iskustava. Muzej je spona između prošlosti i sadašnjosti, a predmeti smešteni u muzeju govore o promenama i procesima koji su se zbili u prošlosti. Uloga je kustosa da valjano i savesno interpretiraju te predmete, a u tu svrhu često su potrebna istraživanja i savetovanja s drugim stručnjacima.
Kustosi muzeja organizuju izložbe muzejskih zbirki. Nisu retke ni postavke na udaljenim lokacijama, što od kustosa zahteva povremena putovanja. Uopšteno je prilično zastupljen rad s javnošću. Osim pripreme i postavljanja izložbi, tu su i pisanje i izdavanje raznih publikacija informativnog i edukativnog sadržaja. Kustosi su dužni da pišu o zbirkama koje održavaju, da ih interpretiraju, predstavljaju i odgovaraju na pitanja javnosti. Česta je saradnja s medijima i pojedincima.
Vrlo važni stručnjaci u muzeju jesu preparatori i restauratori. Kustosi muzeja s njima vrlo usko sarađuju. Bez njih bi funkcionisanje muzeja bilo nezamislivo. Preparatori su najčešće radnici metalske struke ili su završili školu primenjene umetnosti. Njihov zadatak je da održavaju predmete, čiste ih, štite, premazuju, obavljaju manje zahvate dogradnje i pripremaju police za njihovo čuvanje. Posao je restauratora da rekonstruišu i dograđuju oštećene delove predmeta. Postoje razne restauratorske škole u skladu s kojima restauratori obavljaju svoj posao.

Muzej
Važno je da ih zanima istorija i da razumeju važnost proučavanja i čuvanja kulturne baštine. Umeće jasnog izražavanja, naročito pismenog, široka opšta obrazovanost i poznavanje stranih jezika, takođe, je nezaobilazno.
od 500 do 600 evra
Pripravnički staž u muzeju traje godinu dana, a u roku od dve godine treba položiti stručni ispit.
od 6 meseci do 1 godine
do 48 sati nedeljno
Radno vreme je fleksibilno.
  • Organizacione
  • Istraživačke
  • Kreativno razmišljanje
  • Timski rad
  • Skoncentrisanost
  • Radoznalost
  • Savesnost, odgovoronost
Posao je uglavnom udoban, pritisci rokova su vrlo retki.
Kustosi muzeja, preparatori i restauratori rade uglavnom u zatvorenim prostorijama.

Ovo zanimanje uglavnom obavljaju istoričari, istoričari umetnosti, arheolozi i drugi srodni stručnjaci. U struci se može napredovati prema višem kustosu i muzejskom savetniku. Uslovi za napredovanje su propisani.
U ovom poslu ima mogućnosti za napredovanje.
Uzimajući u obzir promene na tržištu rada, za ovo zanimanje će biti posla za 5 narednih godina.