Baza zanimanja
Bioinformatičar/ka
Bioinformatičari se bave i biohemijom, hemijom, te izučavanjem sastava organizma i njegovih ćelija, bez obzira da li je reč o ljudskom, biljnom ili životinjskom organizmu. Oni nastoje da na osnovu znanja koja poseduju reše određene nejasnoće i naučne probleme koji su vezani za različite oblasti, a ponajviše za oblast molekularne biologije, te se primarno bave istraživanjem DNK, a sve to pomoću različitih matematičkih formula i računarskih programa i platformi koje se, barem u svetu, neprekidno razvijaju. Bavi se različitim vrstama analiza, poput analize bakterijskih i viralnih genoma, te sekundarne strukture proteina, ali i pokušajem rekonstrukcije sekvenci jednog genoma.Usmeren je i na unapređivanje svih oblasti računarstva i informatike koje mu mogu poslužiti u naučnim istraživanjima.
Jednom rečju, na osnovu matematičkih i računarskih znanja i određenih operacija i programa, on pokušava da razreši mnoge nedoumice vezane za ljudski, životinjski i biljni organizam koje muče naučnike celog sveta, te da pokuša da, između ostalog ustanovi vezu između prisustva određenih bakterija ili virusa i određenih oboljenja.
Jednom rečju, na osnovu matematičkih i računarskih znanja i određenih operacija i programa, on pokušava da razreši mnoge nedoumice vezane za ljudski, životinjski i biljni organizam koje muče naučnike celog sveta, te da pokuša da, između ostalog ustanovi vezu između prisustva određenih bakterija ili virusa i određenih oboljenja.
Bioinformatičari rade u različitim medicinskim i zdravstvenim ustanovama, farmaceutskim kompanijama, kao i mnogim naučnim i istraživačkim institutima.
Poželjna je edukacija i upoznavanje sa kompjuterskim programima.
Diplomirani biolog.
od 2 do 3 godine
do 48 sati nedeljno
Radno vreme nije fleksibilno.
- Istraživačke
- Analitičko razmišljanje
- Pomagačke, humanističke
- Timski rad
- Skoncentrisanost
- Udubljenost
- Radoznalost
- Savesnost, odgovoronost
Moguća su velika otkrića na polju biologije.
Retkost zanimanja, profesija je usko i specifično definisana.
Ono što karakteriše posao bioinformatičara jeste prilično velika količina informacija sa kojima dolazi u dodir prilikom istraživanja, te njihova ne tako jednostavna obrada. Pored toga, bioinformatika kombinuje informacione tehnologije, statistiku, matematiku i inžinjerstvo kako bi analizirala i interpretirala biološke podatke. Sa naglim razvojem informacionih tehnologija razvila se i potražnja za ovim zanimanjem.
U ovom poslu ima mogućnosti za napredovanje.
Uzimajući u obzir promene na tržištu rada, za ovo zanimanje će biti posla za 5 narednih godina.