Baza zanimanja
Komunikolog / komunikološkinja
Komuniolog se bavi javnom i masovnom komunikacijom, odnosima s javnošću, novinarstvom, oglašavanjem, istraživanjem tržišta, medija i javnog mnjenja, uredništvom medija, međunarodnom komunikacijom i diplomatijom, kriznim komuniciranjem itd.
Bavi se i naučnim istraživanjima o modelima, funkcijama i sredstvima masovne komunikacije, istraživanjem medijskih ciljeva i efekata, kulturnim, političkim i sociološkim aspektima masovnog komuniciranja, proučavanjem rizika masovnih komunikacija, proučavanjem medijske pedagogije ili medijskog obrazovanja. Proučavanje problema interpersonalne i interkulturalne komunikacije i savetovanje u vezi sa rešavanjem ovih problema je još jedna oblast kojom se bavi komunikolog.
Kada se bavi odnosima s javnošću, komunikolog je zadužen za predstavljanje organizacije javnosti, oblikovanje ugleda i imidža organizacije, kao i za internu komunikaciju organizacije sa zaposlenima. Pored predstavljanja organizacije, stručnjak za komunikacije priprema i organizuje implementaciju celokupnih komunikacionih strategija za različite javnosti (detaljniji opis videti pod Savetnik za odnose sa javnošću). U njegovom radu ciljna javnost su klijenti, poslovni partneri, investitori, finansijska javnost (banke, akcionari), sindikati, lokalna zajednica, centralna i regionalna vlast i mediji kao veoma važna eksterna javnost.
Osnovni zadatak komunikatora koji rade u novinarstvu je da prikupljaju i obrađuju informacije o različitim temama od značaja za javnost, a zatim ih šalju javnosti putem javnih glasila (novina, radija, televizije i interneta) (detaljniji opis v. pod Novinar).
U oblasti oglašavanja, glavni zadatak komunikatora je kreiranje reklama, reklamnih poruka i kampanja. Nakon sastavljanja poruke, komunikator istražuje kako ciljna publika percipira, razume i prihvata poruku. Zatim bira najprikladniju poruku i raspoređuje vreme, prostor i druge reklamne elemente. Kontrola i nadzor nad izvođenjem oglašavanja, kao i istraživanje efikasnosti reklamnih poruka i reklamnih kampanja, neke su od dužnosti stručnjaka za komunikacije.
Kada je u pitanju istraživanje tržišta, stručnjak za komunikacije prikuplja podatke o tržištu i potrošačima i pomaže da se ti podaci koriste u poslovnoj praksi i politici kompanije.
Pored istraživanja tržišta, komunikatori se bave i ispitivanjem javnog mnjenja, odnosno sistematskim planiranjem, prikupljanjem, analizom i interpretacijom podataka o društvenim i političkim pojavama i procesima.
Planiranje sadržaja knjiga, novina, časopisa, emisija i publikacija bilo koje vrste i nadgledanje priprema za objavljivanje ovih publikacija su zadaci urednika medija kojima može da se bavi i komunikolog.
U kriznim situacijama, kao što je ugrožavanje ljudi, imovine ili ugleda, potrebno je pažljivo organizovati kanale i tokove informacija. Na ovaj način se sprečava širenje panike, ali se javnost blagovremeno i tačno informiše o bitnim aspektima kriznih situacija. Komunikatori su stručnjaci koji u kriznim situacijama kreiraju komunikacione planove za medije, internu i eksternu javnost, organizuju i nadgledaju njihovo sprovođenje, oblikuju komunikacione planove za vreme nakon krize i procenjuju efekte kriznog komuniciranja.
Bavi se i naučnim istraživanjima o modelima, funkcijama i sredstvima masovne komunikacije, istraživanjem medijskih ciljeva i efekata, kulturnim, političkim i sociološkim aspektima masovnog komuniciranja, proučavanjem rizika masovnih komunikacija, proučavanjem medijske pedagogije ili medijskog obrazovanja. Proučavanje problema interpersonalne i interkulturalne komunikacije i savetovanje u vezi sa rešavanjem ovih problema je još jedna oblast kojom se bavi komunikolog.
Kada se bavi odnosima s javnošću, komunikolog je zadužen za predstavljanje organizacije javnosti, oblikovanje ugleda i imidža organizacije, kao i za internu komunikaciju organizacije sa zaposlenima. Pored predstavljanja organizacije, stručnjak za komunikacije priprema i organizuje implementaciju celokupnih komunikacionih strategija za različite javnosti (detaljniji opis videti pod Savetnik za odnose sa javnošću). U njegovom radu ciljna javnost su klijenti, poslovni partneri, investitori, finansijska javnost (banke, akcionari), sindikati, lokalna zajednica, centralna i regionalna vlast i mediji kao veoma važna eksterna javnost.
Osnovni zadatak komunikatora koji rade u novinarstvu je da prikupljaju i obrađuju informacije o različitim temama od značaja za javnost, a zatim ih šalju javnosti putem javnih glasila (novina, radija, televizije i interneta) (detaljniji opis v. pod Novinar).
U oblasti oglašavanja, glavni zadatak komunikatora je kreiranje reklama, reklamnih poruka i kampanja. Nakon sastavljanja poruke, komunikator istražuje kako ciljna publika percipira, razume i prihvata poruku. Zatim bira najprikladniju poruku i raspoređuje vreme, prostor i druge reklamne elemente. Kontrola i nadzor nad izvođenjem oglašavanja, kao i istraživanje efikasnosti reklamnih poruka i reklamnih kampanja, neke su od dužnosti stručnjaka za komunikacije.
Kada je u pitanju istraživanje tržišta, stručnjak za komunikacije prikuplja podatke o tržištu i potrošačima i pomaže da se ti podaci koriste u poslovnoj praksi i politici kompanije.
Pored istraživanja tržišta, komunikatori se bave i ispitivanjem javnog mnjenja, odnosno sistematskim planiranjem, prikupljanjem, analizom i interpretacijom podataka o društvenim i političkim pojavama i procesima.
Planiranje sadržaja knjiga, novina, časopisa, emisija i publikacija bilo koje vrste i nadgledanje priprema za objavljivanje ovih publikacija su zadaci urednika medija kojima može da se bavi i komunikolog.
U kriznim situacijama, kao što je ugrožavanje ljudi, imovine ili ugleda, potrebno je pažljivo organizovati kanale i tokove informacija. Na ovaj način se sprečava širenje panike, ali se javnost blagovremeno i tačno informiše o bitnim aspektima kriznih situacija. Komunikatori su stručnjaci koji u kriznim situacijama kreiraju komunikacione planove za medije, internu i eksternu javnost, organizuju i nadgledaju njihovo sprovođenje, oblikuju komunikacione planove za vreme nakon krize i procenjuju efekte kriznog komuniciranja.
na televiziji i radiju, u novinskim i izdavačkim kućama, reklamnim agencijama, agencijama za odnose s javnošću, PR agencijama,nevladinoj organizaciji,u institutima kao naučni istraživači masovnih komunikacija.
Seminari o javnom nastupu, studijska putovanja, usavršavanje jezika.
Promoter, PR menadžer, novinar.
od 1 do 2 godine
do 48 sati nedeljno
Radno vreme je fleksibilno.
- Pregovaračke
- Komunikacijske (veštine međuljudske interakcije)
- Organizacione
- Istraživačke
- Kreativno razmišljanje
- Analitičko razmišljanje
- Veština rada pod pritiskom
- Timski rad
- Komunikativnost
- Energičnost
- Druželjubivost
- Skoncentrisanost
- Udubljenost
- Radoznalost
- Savesnost, odgovoronost
- Fleksibilnost
Kada je reč o poslovima istraživača tržišta, istraživača masovnih komunikacija ili konsultanta za probleme međuljudske komunikacije, suštinska karakteristika posla je nezavisnost. Ovo zanimanje može imati i karakteristike kancelarijskog zanimanja sa redovnim radnim vremenom, ako su poslovi urednika u izdavačkoj kući, istraživača masovnih komunikacija na visokoškolskim ustanovama ili institutima ili privatnog pružaoca savetodavnih usluga u oblasti međuljudske komunikacije. Posao omogućava ispoljavanje kreativnosti.
Posao specijaliste za komunikacije često uključuje prekovremeni i večernji rad. Ako je komunikolog zaposlen kao novinar ili u diplomatskim predstavništvima, često putuje. Takođe, žurba i rad pod pritiskom kratkih rokova često su odlika ove profesije. Komunikatori zaposleni kao novinari ili organizatori kriznih komunikacija često se suočavaju sa stresnim, a ponekad i opasnim situacijama.
Komunikativnost, jasnoća i razumljivost govora i lakoća pismenog i usmenog izražavanja potrebni su za obavljanje poslova komunikologa. Važne su i kreativnost, široka opšta kultura i dobre organizacione sposobnosti. Komunikator treba da ima dobre veštine prezentacije i da demonstrira ubedljivost u javnim prezentacijama. Poželjna je ljubaznost i srdačnost u kontaktu sa drugim ljudima. Za uspešno obavljanje većine poslova komunikologije važni su otvorenost za saradnju sa drugima i dobre pregovaračke veštine.
U ovom poslu ima mogućnosti za napredovanje.
Uzimajući u obzir promene na tržištu rada, za ovo zanimanje će biti posla za 5 narednih godina.