Baza zanimanja
Informatičar/ka
Informatičari mogu obavljati različite zadatke. Jedan od zadataka informatičara je da prilagođava sistem hardvera i softvera potrebama poduzeća u kojem radi. U tom slučaju, potrebno je detaljno analizirati zahteve korisnika vezane uz upotrebu računara i u skladu s količinom i vrstama podataka odlučiti koji bi hardver i softver bi bi pogodan za zadovoljavanje tih potreba.
Danas preduzeća često koriste višekorisničke sisteme gde su računari zaposlennih spojena u mrežu. Osim uvođenja i kasnijeg održavanja hardverskih i softverskih rešenja, informatičari u višekorisničkim sistemima rade i administrativne poslove vezane uz prijavu i odjavu korisnika koji pristupaju aplikaciji, dodjeljuju ovlasti za korištenje sustava – utvrđuju i održavaju lozinke, održavaju velike baze podataka, savetuju korisnike računara, kako bi sistem mogli što bolje koristiti, vode računa o zaštiti podataka, privatnosti i sprečavanju štetnih aktivnosti i neovlaštenom pristupu podacima. Važan aspekt posla informatičara u višekorisničkim sistemima je i antivirusna zaštita. Informatičar takođe treba poznavati tehničke osobine sistema, kako bi mogao proveravati radne performanse, uklanjati manje kvarove sistema ili ukazati serviserima na probleme pri radu.
Informatičari pišu i računarske programe prilagođene potrebama korisnika. Informatičar u preduzeću može, u skladu s potrebama, pisati i programe prilagođene potrebama preduzeća, kako bi se olakšalo poslovanje, no takve poslove najčešće rade informatičari zaposleni u za to specijaliziranim radnjama. Oni programiraju aplikacijski softver i sistemski softver. Aplikacijski softver čine korisnički iinterfejs, različite aplikacije, igre, programi za obradu teksta, tabelarno izračunavanje. Sistemski softver čine programi koji upravljaju samim radom računara, odnosno njegovih sastavnih delova. Za programiranje je potrebno poznavanje programskih jezika. Odabir programskog jezika zavisi od problema za koji će se program koristiti. Računari se zatim koriste program, koji programski kôd (zapis programskog jezika) prevodi u strojni kôd koji računar razume. Programe je ponekad potrebno nakon nastanka modifikovati, bilo zbog novih potreba korisnika ili zbog uklanjanja naknadno otkrivenih grešaka. Unutar izrade računarskih programa, informatičar često učestvuje u i izradi priručnika za upotrebu i instalaciju programa.
S obzirom na to informatičko-komunikacijska tehnologija stalno napreduje, često su potrebna inovativna rešenja za olakšavanje svih vrsta proizvodnih, poslovnih i upravnih delatnosti. Važan deo posla informatičara je praćenje novih dosega informacijske tehnologije, kako bi uvek mogao ponuditi novija i prikladnija rešenja za ispunjavanje korisničkih potreba.
S pojavom računarskih mreža mnogi informatičari počinju da rade s ličnim računarima (PC računara). Danas sve više organizacija ima potrebu za umrežavanjem svojih računara kako bi povećale produktivnost. U mnogim kancelarijama, fabrikama i drugim ustanovama lični računari služe kao centri (serveri) takvih mreža. Takvi računara mogu opsluživati korisnike koji rade u blizini, no neki zahtevaju nadgledanje i rad na njima 24 sata, što je posao informatičara. Današnji napredni softver s robotikom omogućava računaru da izvodi mnoge rutinske zadatke koji su pre obavljali informatičari. Na primer, skladištenje podataka i njihovo prebacivanje, prepisivanje poruka i davanje povremenih izveštaja sada se mogu izvesti i bez informatičara. Ova tehnološka poboljšanja promeniće ubuduće posao informatičara. Sve će više njih nadgledati automatizovane sisteme, biće zaduženi za sigurnost sistema, rešavaće probleme s mrežama i održavati velike baze podataka.
Danas preduzeća često koriste višekorisničke sisteme gde su računari zaposlennih spojena u mrežu. Osim uvođenja i kasnijeg održavanja hardverskih i softverskih rešenja, informatičari u višekorisničkim sistemima rade i administrativne poslove vezane uz prijavu i odjavu korisnika koji pristupaju aplikaciji, dodjeljuju ovlasti za korištenje sustava – utvrđuju i održavaju lozinke, održavaju velike baze podataka, savetuju korisnike računara, kako bi sistem mogli što bolje koristiti, vode računa o zaštiti podataka, privatnosti i sprečavanju štetnih aktivnosti i neovlaštenom pristupu podacima. Važan aspekt posla informatičara u višekorisničkim sistemima je i antivirusna zaštita. Informatičar takođe treba poznavati tehničke osobine sistema, kako bi mogao proveravati radne performanse, uklanjati manje kvarove sistema ili ukazati serviserima na probleme pri radu.
Informatičari pišu i računarske programe prilagođene potrebama korisnika. Informatičar u preduzeću može, u skladu s potrebama, pisati i programe prilagođene potrebama preduzeća, kako bi se olakšalo poslovanje, no takve poslove najčešće rade informatičari zaposleni u za to specijaliziranim radnjama. Oni programiraju aplikacijski softver i sistemski softver. Aplikacijski softver čine korisnički iinterfejs, različite aplikacije, igre, programi za obradu teksta, tabelarno izračunavanje. Sistemski softver čine programi koji upravljaju samim radom računara, odnosno njegovih sastavnih delova. Za programiranje je potrebno poznavanje programskih jezika. Odabir programskog jezika zavisi od problema za koji će se program koristiti. Računari se zatim koriste program, koji programski kôd (zapis programskog jezika) prevodi u strojni kôd koji računar razume. Programe je ponekad potrebno nakon nastanka modifikovati, bilo zbog novih potreba korisnika ili zbog uklanjanja naknadno otkrivenih grešaka. Unutar izrade računarskih programa, informatičar često učestvuje u i izradi priručnika za upotrebu i instalaciju programa.
S obzirom na to informatičko-komunikacijska tehnologija stalno napreduje, često su potrebna inovativna rešenja za olakšavanje svih vrsta proizvodnih, poslovnih i upravnih delatnosti. Važan deo posla informatičara je praćenje novih dosega informacijske tehnologije, kako bi uvek mogao ponuditi novija i prikladnija rešenja za ispunjavanje korisničkih potreba.
S pojavom računarskih mreža mnogi informatičari počinju da rade s ličnim računarima (PC računara). Danas sve više organizacija ima potrebu za umrežavanjem svojih računara kako bi povećale produktivnost. U mnogim kancelarijama, fabrikama i drugim ustanovama lični računari služe kao centri (serveri) takvih mreža. Takvi računara mogu opsluživati korisnike koji rade u blizini, no neki zahtevaju nadgledanje i rad na njima 24 sata, što je posao informatičara. Današnji napredni softver s robotikom omogućava računaru da izvodi mnoge rutinske zadatke koji su pre obavljali informatičari. Na primer, skladištenje podataka i njihovo prebacivanje, prepisivanje poruka i davanje povremenih izveštaja sada se mogu izvesti i bez informatičara. Ova tehnološka poboljšanja promeniće ubuduće posao informatičara. Sve će više njih nadgledati automatizovane sisteme, biće zaduženi za sigurnost sistema, rešavaće probleme s mrežama i održavati velike baze podataka.
Specijalizovanim preduzećima koja se bave računarima, programerskim kućama, ali i u brojnim drugim institucijama koje se njima služe (velike kompanije, banke itd.).
- Elektrotehnički fakultet (Univerzitet u Beogradu)
- Poslovni fakultet u Beogradu (Univerzitet Singidunum)
- Fakultet za informatiku i računarstvo (Univerzitet Singidunum)
- Fakultet zdravstvenih, pravnih i poslovnih studija u Valjevu (Univerzitet Singidunum)
- Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru (Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru)
- Fakultet za kompjuterske nauke, Beograd (Univerzitet „Džon Nezbit“(Megatrend))
- Prirodno-matematički fakultet (Univerzitet u Kragujevcu)
- Matematički fakultet (Univerzitet u Beogradu)
- Akademija tehničko vaspitačkih strukovnih studija, odsek Vranje (Visoka škola strukovnih studija, Vranje)
Kako se računarska tehnologija menja iz dana u dan, informatičari moraju biti prilagodljivi, ali i spremni i otvoreni za učenje novog kako bi bili u toku sa savremenim sazanjima.
Zbog naglog napretka tehnologije, posao informatičara je sve zahtevniji, a konkurencija sve veća. Zato poslodavci daju prednost osobama s višim formalnim obrazovanjem. Ipak, pređašnje radno iskustvo ključ je za dobijanje posla informatičara u mnogim velikim ustanovama. Poslodavci traže specifično znanje u rukovanju određenim tipom opreme i pripadajućim operativnim sistemom koji koriste.
do 6 meseci
do 48 sati nedeljno
Radno vreme je fleksibilno.
- Komunikacijske (veštine međuljudske interakcije)
- Organizacione
- Analitičko razmišljanje
- Tehničke, manipulativne veštine
- Misaonost
- Skoncentrisanost
- Savesnost, odgovoronost
- Manipulativnost
Informatičari rade u dobro osvetljenim, provetrenim i uopšteno prijatnim prostorijama.
Budući da mnoge organizacije koriste računare 24 sata na dan 7 dana u nedelji, informatičari često rade u popodnevnim i noćnim smenama, vikendima i praznicima. Informatičari najčešće rade u sedećem položaju, a rad iziskuje znatnije naprezanje vida.
U ovom poslu ima mogućnosti za napredovanje.
Uzimajući u obzir promene na tržištu rada, za ovo zanimanje će biti posla za 5 narednih godina.