Baza zanimanja

Informatičar/ka

Informatičar/ka nadgleda rad kompjuterskog hardvera i softvera i osigurava da se te složene i skupe mašine i programi koriste tako da postižu maksimalan učinak. To znači da informatičar mora predvideti pojavu nekog problema i preduzeti sve da se on ne pojavi, ali isto tako i rešiti probleme koji se pojave.
Zaduženja informatičara/ki zavise od veličine sistema, vrste opreme koja se koristi i zahtevima i potrebama poslodavca. Informatičari/ke, zavisno od specifičnih potreba posla, postavljaju i biraju načine upravljanja računarom, perifernim jedinicama i programima. U tom poslu se rukovode uputstvima pripremljenim od programera. Kada računari rade, a to za veće sisteme može biti i 24 sata na dan, informatičar/ka nadgleda i odgovara na poruke koje šalje računar i unosi podatke za potrebe obavljanja posla. Ako se pojavi poruka o kvaru u sistemu, informatičar/ka mora pronaći gde je problem i rešiti ga ili prekinuti program u kojem se javlja greška. Dalje, informatičari/ke izrađuju popise vremena pojavljivanja i uzroka neispravnosti sistema u svojoj smeni kako bi se pratile i otklonile sistematske greške. Mogu nadgledati i podučavati nove informatičare i pomagati programerima pri testiranju programa i uklanjanju programskih grešaka.
S pojavom računarskih mreža mnogi informatičari počinju da rade s ličnim računarima (PC računara). Danas sve više organizacija ima potrebu za umrežavanjem svojih računara kako bi povećale produktivnost. U mnogim kancelarijama, fabrikama i drugim ustanovama lični računari služe kao centri (serveri) takvih mreža. Takvi računara mogu opsluživati korisnike koji rade u blizini, no neki zahtevaju nadgledanje i rad na njima 24 sata, što je posao informatičara. Današnji napredni softver s robotikom omogućava računaru da izvodi mnoge rutinske zadatke koji su pre obavljali informatičari. Na primer, skladištenje podataka i njihovo prebacivanje, prepisivanje poruka i davanje povremenih izveštaja sada se mogu izvesti i bez informatičara. Ova tehnološka poboljšanja promeniće ubuduće posao informatičara. Sve će više njih nadgledati automatizovane sisteme, biće zaduženi za sigurnost sistema, rešavaće probleme s mrežama i održavati velike baze podataka.

Specijalizovanim preduzećima koja se bave računarima, programerskim kućama, ali i u brojnim drugim institucijama koje se njima služe (velike kompanije, banke itd.).
Kako se računarska tehnologija menja iz dana u dan, informatičari moraju biti prilagodljivi, ali i spremni i otvoreni za učenje novog kako bi bili u toku sa savremenim sazanjima.
od 600 do 700 evra
Zbog naglog napretka tehnologije, posao informatičara je sve zahtevniji, a konkurencija sve veća. Zato poslodavci daju prednost osobama s višim formalnim obrazovanjem. Ipak, pređašnje radno iskustvo ključ je za dobijanje posla informatičara u mnogim velikim ustanovama. Poslodavci traže specifično znanje u rukovanju određenim tipom opreme i pripadajućim operativnim sistemom koji koriste.
do 6 meseci
do 48 sati nedeljno
Radno vreme je fleksibilno.
  • Komunikacijske (veštine međuljudske interakcije)
  • Organizacione
  • Analitičko razmišljanje
  • Tehničke, manipulativne veštine
  • Misaonost
  • Skoncentrisanost
  • Savesnost, odgovoronost
  • Manipulativnost
Informatičari rade u dobro osvetljenim, provetrenim i uopšteno prijatnim prostorijama.
Budući da mnoge organizacije koriste računare 24 sata na dan 7 dana u nedelji, informatičari često rade u popodnevnim i noćnim smenama, vikendima i praznicima. Informatičari najčešće rade u sedećem položaju, a rad iziskuje znatnije naprezanje vida.

U ovom poslu nema mogućnosti za napredovanje.
Uzimajući u obzir promene na tržištu rada, za ovo zanimanje će biti posla za 5 narednih godina.
Nazad