Baza zanimanja
Programer/ka
Programer piše, dopunjuje i održava niz naredbi (koji se nazivaju programi ili softver) koje računar mora da izvrši u logičnom redosledu. Osnova rada programera su funkcionalne specifikacije koje priprema sistemski analitičar. To je dokument koji pažljivo definiše problem, odnosno zadatke koje računar treba da obavlja. Programer razlaže ove zadatke na što manje celina, prepoznajući pravilnosti, sličnosti i njihove međusobne odnose. Koristeći dogovorene standarde i alate, programer kreira detaljan plan strukture programa, a zatim piše program na jednom od programskih jezika.
U zavisnosti od težine i vrste problema koji treba savladati, programer bira programski jezik na kojem će napisati program. Jedan ili više programskih jezika visokog nivoa se mogu koristiti za pisanje programa (tj. onih koji sadrže reči prirodnog jezika, na primer „ako“, „onda“, „uključi“ - „ako“, „onda“, „uključi“ Programski jezici se razlikuju po svojoj složenosti i produktivnosti. Neki od njih su: LISP za oblast veštačke inteligencije, PERL za mrežne aplikacije, C++ za programe opšte namene itd. Programer po pravilu radi sa različitim programskim jezicima. u zavisnosti od namene programiranja.
Kada završi kreiranje programa ili programskog jezika, programer ga pažljivo ispituje i testira da bi se uverio u njegovu ispravnost. Nadalje, detaljno dokumentuje program, odnosno opisuje svoj proizvod upravo u napomenama koje su deo programa, koje govore kako program funkcioniše i kako se koristi. Na taj način se programi mogu razumeti bez poteškoća i kasnije lakše dopunjavati.
U informatici se za postupak provere pravilnosti rada programa obično koristi termin „testiranje“. Osoblje veoma pažljivo testira programe i obaveštava programere koji su ih razvili o pronađenim greškama. Kada se otkloni što više grešaka, programi se stavljaju u upotrebu.
Pored kreiranja novog programa, programer menja postojeće programe. Potrebe za izmenama nastaju usled novih potreba korisnika ili usled naknadno otkrivenih grešaka u njihovom funkcionisanju. Proces naknadnih modifikacija i otklanjanja grešaka naziva se softversko preslikavanje.
Kada programer instalira programe u radnom okruženju, on sarađuje sa sistem administratorima (stručnjacima koji imaju pregled raspoložive računarske opreme u organizaciji), pri čemu su mu ponekad potrebne ranije verzije programa, operativnih sistema i računarske opreme, kao i kadrovi. koji imaju određeno iskustvo i sposobnosti.
Programeri često učestvuju u pisanju priručnika za korišćenje računarskih programa, ali i u njihovoj instalaciji (procesu instaliranja na računar) i konfiguraciji (procesu njihovog prilagođavanja individualnim potrebama korisnika).
U zavisnosti od težine i vrste problema koji treba savladati, programer bira programski jezik na kojem će napisati program. Jedan ili više programskih jezika visokog nivoa se mogu koristiti za pisanje programa (tj. onih koji sadrže reči prirodnog jezika, na primer „ako“, „onda“, „uključi“ - „ako“, „onda“, „uključi“ Programski jezici se razlikuju po svojoj složenosti i produktivnosti. Neki od njih su: LISP za oblast veštačke inteligencije, PERL za mrežne aplikacije, C++ za programe opšte namene itd. Programer po pravilu radi sa različitim programskim jezicima. u zavisnosti od namene programiranja.
Kada završi kreiranje programa ili programskog jezika, programer ga pažljivo ispituje i testira da bi se uverio u njegovu ispravnost. Nadalje, detaljno dokumentuje program, odnosno opisuje svoj proizvod upravo u napomenama koje su deo programa, koje govore kako program funkcioniše i kako se koristi. Na taj način se programi mogu razumeti bez poteškoća i kasnije lakše dopunjavati.
U informatici se za postupak provere pravilnosti rada programa obično koristi termin „testiranje“. Osoblje veoma pažljivo testira programe i obaveštava programere koji su ih razvili o pronađenim greškama. Kada se otkloni što više grešaka, programi se stavljaju u upotrebu.
Pored kreiranja novog programa, programer menja postojeće programe. Potrebe za izmenama nastaju usled novih potreba korisnika ili usled naknadno otkrivenih grešaka u njihovom funkcionisanju. Proces naknadnih modifikacija i otklanjanja grešaka naziva se softversko preslikavanje.
Kada programer instalira programe u radnom okruženju, on sarađuje sa sistem administratorima (stručnjacima koji imaju pregled raspoložive računarske opreme u organizaciji), pri čemu su mu ponekad potrebne ranije verzije programa, operativnih sistema i računarske opreme, kao i kadrovi. koji imaju određeno iskustvo i sposobnosti.
Programeri često učestvuju u pisanju priručnika za korišćenje računarskih programa, ali i u njihovoj instalaciji (procesu instaliranja na računar) i konfiguraciji (procesu njihovog prilagođavanja individualnim potrebama korisnika).
VEB programiranje, programerska kuća
od 2 do 3 godine
preko 60 sati nedeljno
Radno vreme je fleksibilno.
- Organizacione
- Kreativno razmišljanje
- Analitičko razmišljanje
- Veština rada pod pritiskom
- Timski rad
- Misaonost
- Skoncentrisanost
- Udubljenost
- Radoznalost
- Savesnost, odgovoronost
Poslodavci su uglavnom prilično otvoreni za sve vaše zahteve vezane za radno okruženje, kreativnost, uglavnom vam ne spominju kodeks oblačenja, uvek radite nešto novo. Sve prednosti kancelarijskog posla nad terenskim
Rad pod pritiskom, kratki rokovi izrade, mnogo sedenja i gledanja u monitor.
Zbog dinamike promena koje se dešavaju u oblasti elektronskih računara, od programera se očekuje da se stalno usavršavaju, upoznaju sa novim alatima i okruženjima.
Sposobnost logičkog razmišljanja i kreativnog rešavanja problema su neke od ključnih sposobnosti koje programer treba da poseduje. Posao kojim se bavi zahteva osećaj za analizu i detalje, kao i lakoću u radu sa apstraktnim pojmovima. Kako su kompjuterski programi dugi nizovi detaljnih i preciznih komandi, pisanje takvih komandi zahteva strpljenje, istrajnost i tačnost u radu, bez obzira na spoljne pritiske i rokove. Programeri vrlo često rade u timovima sa drugim stručnjacima ili direktnim korisnicima, a smisao za komunikaciju i saradnju je veoma važan.
Sposobnost logičkog razmišljanja i kreativnog rešavanja problema su neke od ključnih sposobnosti koje programer treba da poseduje. Posao kojim se bavi zahteva osećaj za analizu i detalje, kao i lakoću u radu sa apstraktnim pojmovima. Kako su kompjuterski programi dugi nizovi detaljnih i preciznih komandi, pisanje takvih komandi zahteva strpljenje, istrajnost i tačnost u radu, bez obzira na spoljne pritiske i rokove. Programeri vrlo često rade u timovima sa drugim stručnjacima ili direktnim korisnicima, a smisao za komunikaciju i saradnju je veoma važan.
U ovom poslu ima mogućnosti za napredovanje.
Uzimajući u obzir promene na tržištu rada, za ovo zanimanje će biti posla za 5 narednih godina.