Baza zanimanja
Medicinska sestra / Medicinski tehničar
Zdravstvena služba zahteva od zdravstvenih radnika stručnost, humanost, brzo, tačno i pravilno reagovanje u lečenju povreda i oboljenja. Medicinske sestre i tehničari rade na području unapređenja zdravlja, sprečavanja bolesti, lečenja i rehabilitacije. Rade na vrlo različitim radnim mestima – od patronaže do jedinica intenzivne nege – ponekad samostalno, ponekad u timu. Zbog svega toga postoje velike razlike u poslovima različitih sestara/tehničara. Ipak, ono što je zajedničko jeste pristup otkrivanju i rešavanju zdravstvenih problema iz njihovog delokruga. Oni posmatraju i procenjuju telesno i psihičko stanje i ponašanje svojih pacijenata i tako prepoznaju potrebe za negom i osiguravaju važne podatke doktorima za prepoznavanje i praćenje toka bolesti.
Za utvrđivaje kliničkih simptoma, primenu dijagnostičkih metoda i postupaka nege pre i posle operacije, kao i za medikamentno lečenje, neophodni su stručni kadrovi. U savremenoj zdravstvenoj službi medicinska sestra/tehničar je i član tima za prevenciju bolesti. Medicinska sestra/tehničar učestvuje i u izvođenju dijagnostičkih postupaka, a samostalno ili u sastavu tima sprovodi terapiju i negu bolesnika. Način pristupanja, prvi kontakt sa bolesnikom vrlo su značajni za uspostavljanje odgovarajućeg odnosa i sticanja njegovog poverenja. Između bolesnika i medicinske sestre treba da postoji prijateljski odnos, međusobno poverenje. Posmatranje (inspekcija bolesti) stalni je zadatak medicinske sestre tokom lečenja i nege. Ona ne sme biti nesigurna, nepouzdana i neodređena, u posmatranju (inspekciji) objektivnih znakova.
Najviše sestara/tehničara radi u bolnicama. Oni pomažu svojim pacijentima u ublažavanju i rešavanju problema koje imaju zbog bolesti. Mnoge bolesti zahtevaju promenu načina života i primenu novih veština nakon otpuštanja iz bolnice. Zato sestre/tehničari moraju pripremiti bolesnike za samostalan život kod kuće – podučavaju ih, na primer, pravilnoj ishrani, načinu uzimanja lekova i sl.
Svi se ovi poslovi prilagođavaju posebnim obeležjima i potrebama bolesnika na različitim odeljenjima, tako da postoje velike razlike u poslovima sestara, recimo, na pedijatriji, kardiologiji, hirurgiji, psihijatriji ili na odeljenju za rehabilitaciju. Sestre u bolnicama mogu raditi i u dijagnostičkim ordinacijama – npr. za alergološka ispitivanja ili endoskopije, na odeljenjima za hitan prijam bolesnika, u operacijskim salama itd.
Danas ima sve više ustanova za negu i rehabilitaciju u kući, a mnoge od njih kao oblik privatne prakse osnivaju sestre/tehničari. Oni koji su zaposleni u tim ustanovama rade u bolesnikovom domu. Njihov je posao vrlo sličan poslu bolničkih sestara i tehničara, uključujući i mnoge postupke koji su se nekada sprovodili isključivo u bolnicama – inekcije, infuzije, lečenje kiseonikom itd. Patronažne sestre posećuju svoje pacijente u njihovim domovima. Rade najviše s trudnicama, mladim majkama i obolelima od hroničnih bolesti. Podučavaju njih i članove porodice o zdravlju i bolesti, nezi deteta, bolesih i nemoćnih u krugu porodice itd.
Njihov je glavni zadatak pomoći ljudima da se što bolje brinu o svom zdravlju i zdravlju članova porodice i da što bolje i samostalnije žive uprkos hroničnim bolestima i ograničenjima. Radeći sa svojim pacijentima imaju priliku da otkriju i probleme zbog kojih je potrebno uključiti socijalne radnike, fizioterapeute i druge stručnjake.
Sestre mogu raditi s doktorima u raznim ordinacijama gde pripremaju pacijente i pomažu pri analizama i samostalno sprovode neke medicinske postupke: daju inekcije, uzimaju uzorke za analize, previjaju rane I sl. Manji broj sestara radi u službama za hitnu medicinsku pomoć, a neke izvan zdravstva, npr. u staračkim domovima i dečijim vrtićima.
Za utvrđivaje kliničkih simptoma, primenu dijagnostičkih metoda i postupaka nege pre i posle operacije, kao i za medikamentno lečenje, neophodni su stručni kadrovi. U savremenoj zdravstvenoj službi medicinska sestra/tehničar je i član tima za prevenciju bolesti. Medicinska sestra/tehničar učestvuje i u izvođenju dijagnostičkih postupaka, a samostalno ili u sastavu tima sprovodi terapiju i negu bolesnika. Način pristupanja, prvi kontakt sa bolesnikom vrlo su značajni za uspostavljanje odgovarajućeg odnosa i sticanja njegovog poverenja. Između bolesnika i medicinske sestre treba da postoji prijateljski odnos, međusobno poverenje. Posmatranje (inspekcija bolesti) stalni je zadatak medicinske sestre tokom lečenja i nege. Ona ne sme biti nesigurna, nepouzdana i neodređena, u posmatranju (inspekciji) objektivnih znakova.
Najviše sestara/tehničara radi u bolnicama. Oni pomažu svojim pacijentima u ublažavanju i rešavanju problema koje imaju zbog bolesti. Mnoge bolesti zahtevaju promenu načina života i primenu novih veština nakon otpuštanja iz bolnice. Zato sestre/tehničari moraju pripremiti bolesnike za samostalan život kod kuće – podučavaju ih, na primer, pravilnoj ishrani, načinu uzimanja lekova i sl.
Svi se ovi poslovi prilagođavaju posebnim obeležjima i potrebama bolesnika na različitim odeljenjima, tako da postoje velike razlike u poslovima sestara, recimo, na pedijatriji, kardiologiji, hirurgiji, psihijatriji ili na odeljenju za rehabilitaciju. Sestre u bolnicama mogu raditi i u dijagnostičkim ordinacijama – npr. za alergološka ispitivanja ili endoskopije, na odeljenjima za hitan prijam bolesnika, u operacijskim salama itd.
Danas ima sve više ustanova za negu i rehabilitaciju u kući, a mnoge od njih kao oblik privatne prakse osnivaju sestre/tehničari. Oni koji su zaposleni u tim ustanovama rade u bolesnikovom domu. Njihov je posao vrlo sličan poslu bolničkih sestara i tehničara, uključujući i mnoge postupke koji su se nekada sprovodili isključivo u bolnicama – inekcije, infuzije, lečenje kiseonikom itd. Patronažne sestre posećuju svoje pacijente u njihovim domovima. Rade najviše s trudnicama, mladim majkama i obolelima od hroničnih bolesti. Podučavaju njih i članove porodice o zdravlju i bolesti, nezi deteta, bolesih i nemoćnih u krugu porodice itd.
Njihov je glavni zadatak pomoći ljudima da se što bolje brinu o svom zdravlju i zdravlju članova porodice i da što bolje i samostalnije žive uprkos hroničnim bolestima i ograničenjima. Radeći sa svojim pacijentima imaju priliku da otkriju i probleme zbog kojih je potrebno uključiti socijalne radnike, fizioterapeute i druge stručnjake.
Sestre mogu raditi s doktorima u raznim ordinacijama gde pripremaju pacijente i pomažu pri analizama i samostalno sprovode neke medicinske postupke: daju inekcije, uzimaju uzorke za analize, previjaju rane I sl. Manji broj sestara radi u službama za hitnu medicinsku pomoć, a neke izvan zdravstva, npr. u staračkim domovima i dečijim vrtićima.
Bolnicama, domovima zdravlja, hitnoj pomoći, staračkim domovima i raznim ordinacijama svih vrsta lekara u državnom, kao i u privatnom sektoru. Pacijentima ponekad treba kućna nega, pa medicinske sestre mogu i privatno pružati tu uslugu.
- Medicinski fakultet (Univerzitet u Nišu)
- Medicinski fakultet (Univerzitet u Prištini)
- Fakultet medicinskih nauka (Univerzitet u Kragujevcu)
- Medicinski fakultet (Univerzitet u Novom Sadu)
- Akademija vaspitačko-medicinskih strukovnih studija u Ćupriji (Visoka škola strukovnih studija, Ćuprija)
- Visoka zdravstvena škola strukovnih studija (Visoka škola strukovnih studija, Beograd)
- Visoka medicinska škola strukovnih studija Milutin Milanković (Visoka škola strukovnih studija, Beograd)
- ICEPS - Visoka strukovna škola - Internacionalni centar za profesionalne studije (Internacionalni centar za profesionalne studije)
Pri zapošljavanju je veoma bitno radno iskustvo (ili iskustvo sa praksi i volontiranja), a sve važnije je i znanje engleskog jezika i rada na računaru.
Da bi stekli naziv medicinska sestra – medicinski tehničar neophodno je završiti četvorogodišnju medicinsku školu. Posle završene srednje ili visoke škole neophodno je odraditi pripravnički staž od šest meseci (tri meseca u bolnici na nekom od odeljenja i tri meseca u ambulanti).
od 6 meseci do 1 godine
do 48 sati nedeljno
Radno vreme nije fleksibilno.
- Liderske (veštine vođstva)
- Pregovaračke
- Komunikacijske (veštine međuljudske interakcije)
- Administrativne
- Organizacione
- Analitičko razmišljanje
- Tehničke, manipulativne veštine
- Veština rada pod pritiskom
- Pomagačke, humanističke
- Timski rad
- Komunikativnost
- Energičnost
- Druželjubivost
- Skoncentrisanost
- Udubljenost
- Savesnost, odgovoronost
- Fleksibilnost
- Dobrodušnost
Humanost i brižnost. Svest da ste nekom epomogli da se oseća bolje daje osećaj zadovoljstva.
Neprijatno i stresno je gledati pacijente u lošem stanju. Sestre rade u dnevnim i noćnim smenama kao i vikendom i praznikom.
Medicinska sestra mora biti emocionalno zrela i stabilna kako bi mogla razumeti i nositi se s ljudskom patnjom, hitnim slučajevima, zdravstvenim problemima i etičkim dilemama.
Na nekim radnim mestima medicinske sestre i medicinski tehničari mogu biti izloženi zarazi, zračenju, trovanju i povredama. Zbog toga moraju primjenjivati razne mere zaštite na radu
Na nekim radnim mestima medicinske sestre i medicinski tehničari mogu biti izloženi zarazi, zračenju, trovanju i povredama. Zbog toga moraju primjenjivati razne mere zaštite na radu
U ovom poslu ima mogućnosti za napredovanje.
Uzimajući u obzir promene na tržištu rada, za ovo zanimanje će biti posla za 5 narednih godina.