Baza zanimanja
Inženjer/ka elektrotehnike
Inženjeri elektrotehnike obavljaju poslove koji obuhvataju montažu, montažu, konfiguraciju i održavanje sistema i opreme iz oblasti elektrotehnike i elektromagnetizma, energetike i električnih mašina, automatike i elektronike i telekomunikacionih sistema prema projektima i utvrđenim procedurama. Inženjer elektrotehnike radi u timu i sarađuje sa kolegama na radnim zadacima, a uz nadzor magistra inženjera može samostalno da upravlja manje složenim poslovima. Oni takođe projektuju, razvijaju, testiraju i nadgledaju proizvodnju elektrotehničke i elektroničke opreme. Oni i predstavljaju opremu kupcima i uče korisnike rukovanju. Njihova struka – elektrotehnika – ima korene u matematici i fizici, ali uključuje i znanja potrebna za kreativnu inženjersku primenu naučnih saznanja. Postoje dve temeljne vrste elektrotehničkih primena. Jedna se zasniva na upotrebi elektriciteta za proizvodnju i korišćenje energije. To je područje elektroenergetike i elektromašinstva, popularno nazvano područjem “jake struje”. Drugo područje primene odnosi se na prenos i obradu informacija. To je područje elektronike, automatike, radijskih i telekomunikacija, popularno nazvano područjem “slabe struje”. Skladno tome, dele se i inženjeri elektrotehnike na nekoliko specijalizovanih grupa.
Elektroenergetičari – bave se problemima proizvodnje, prenosa i korišćenja električne energije. Bave se korišćenjem konvencionalnih energetskih izvora i postrojenja, gde se načela i tehnike relativno sporo menjaju, ali istražuju i nove izvore energije, kao što su nuklearna energija, solarna energija, energija vetra i sl. Predmet njihovog rada mogu biti električne instalacije po zgradama, dalekovodi, transformatorske stanice, elektroenergetska oprema, klasične i nuklearne elektrane.
Elektromašinci - su stručnjaci za područje pretvaranja električne energije u mehaničku i obratno. Oni se bave električnim mašinama (motorima i generatorima), elektroničkim sistemima za njihovo automatsko upravljanje i nadzor i uređajima energetske elektronike.
Elektroničari – mogu se baviti projektovanjem mikro-elektroničkih komponenti (npr. čipova), izradom elektroničkih sklopova, odnosno konstrukcijom merne opreme, elektroničkih digitrona i drugih elektroničkih uređaja. Njihova praktična ostvarenja nalaze primenu u gotovo svim granama industrije, ali i u zdravstvu, školstvu, trgovini, svakodnevnom životu. Zato se mnogi inženjeri ovog profila često bave održavanjem i prodajom, kao i podučavanjem korisnika u rukovanju elektroničkim uređajima.
Automatičari – bave se problemima upravljanja tehničkim sistemima, kao što su vozila, avioni, roboti, a najčešće automatizacijom proizvodnih procesa. Usko sarađuju s drugim stručnjacima, kako bi automatizovali razne tehničke sisteme i zamenili čoveka u rutinskim poslovima ili proširili njegove mogućnosti.
Inženjeri za radio i telekomunikacije – bave se projektovanjem uređaja za prenos i obradu informacija: zvuka, slike ili računarskih podataka. Inženjeri radio-komunikacija projektuju radijske i televizijske uređaje, akustičke sisteme, radarsku i radiolokacijsku opremu. Inženjeri telekomunikacija proučavaju teoriju informacija i projektuju telekomunikacijske mreže i informacijske sisteme, npr. telefonske centrale.
Elektroenergetičari – bave se problemima proizvodnje, prenosa i korišćenja električne energije. Bave se korišćenjem konvencionalnih energetskih izvora i postrojenja, gde se načela i tehnike relativno sporo menjaju, ali istražuju i nove izvore energije, kao što su nuklearna energija, solarna energija, energija vetra i sl. Predmet njihovog rada mogu biti električne instalacije po zgradama, dalekovodi, transformatorske stanice, elektroenergetska oprema, klasične i nuklearne elektrane.
Elektromašinci - su stručnjaci za područje pretvaranja električne energije u mehaničku i obratno. Oni se bave električnim mašinama (motorima i generatorima), elektroničkim sistemima za njihovo automatsko upravljanje i nadzor i uređajima energetske elektronike.
Elektroničari – mogu se baviti projektovanjem mikro-elektroničkih komponenti (npr. čipova), izradom elektroničkih sklopova, odnosno konstrukcijom merne opreme, elektroničkih digitrona i drugih elektroničkih uređaja. Njihova praktična ostvarenja nalaze primenu u gotovo svim granama industrije, ali i u zdravstvu, školstvu, trgovini, svakodnevnom životu. Zato se mnogi inženjeri ovog profila često bave održavanjem i prodajom, kao i podučavanjem korisnika u rukovanju elektroničkim uređajima.
Automatičari – bave se problemima upravljanja tehničkim sistemima, kao što su vozila, avioni, roboti, a najčešće automatizacijom proizvodnih procesa. Usko sarađuju s drugim stručnjacima, kako bi automatizovali razne tehničke sisteme i zamenili čoveka u rutinskim poslovima ili proširili njegove mogućnosti.
Inženjeri za radio i telekomunikacije – bave se projektovanjem uređaja za prenos i obradu informacija: zvuka, slike ili računarskih podataka. Inženjeri radio-komunikacija projektuju radijske i televizijske uređaje, akustičke sisteme, radarsku i radiolokacijsku opremu. Inženjeri telekomunikacija proučavaju teoriju informacija i projektuju telekomunikacijske mreže i informacijske sisteme, npr. telefonske centrale.
Osim u proizvodnji, elektrotehničari i elektro inženjeri mogu raditi i u komercijalnim poslovima vezanim za tržište i u veleprodaji električnih proizvoda, elektroopreme i elektromaterijala.
- Elektrotehnički fakultet (Univerzitet u Beogradu)
- Elektronski fakultet (Univerzitet u Nišu)
- Fakultet tehničkih nauka (Univerzitet u Prištini)
- Fakultet tehničkih nauka u Čačku (Univerzitet u Kragujevcu)
- Fakultet tehničkih nauka (Univerzitet u Novom Sadu)
- Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu (Visoka škola strukovnih studija, Beograd)
- Visoka tehnička škola strukovnih studija u Požarevcu (Visoka škola strukovnih studija, Požarevac)
- Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu (Visoka škola strukovnih studija, Novi Sad)
- Visoka škola tehničkih strukovnih studija u Čačku (Visoka škola strukovnih studija, Čačak)
- Visoka škola strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije (Visoka škola strukovnih studija, Beograd)
Rad na računaru (AutoCAD), znanje engleskog jezika kao i vozačka dozvola B kategorije. Zbog brzih tehnoloških promena inženjer elektrotehnike mora biti spreman i na trajni proces učenja i stručnog usavršavanja.
Prodaja elektrotehničke opreme ili rad na školovanju korisnika ili učenika tehničkih škola.
od 6 meseci do 1 godine
do 48 sati nedeljno
Radno vreme je fleksibilno.
- Organizacione
- Kreativno razmišljanje
- Tehničke, manipulativne veštine
- Veština rada pod pritiskom
- Komunikativnost
- Skoncentrisanost
- Savesnost, odgovoronost
- Manipulativnost
Većina inženjera radi u relativno udobnim uslovima kancelarije ili razvojnih laboratorija. Često svoj posao obavljaju u grupi – projektnom timu.
Neki poslovi mogu zahtevati rad u smenama i dežurstvo
rad na terenu gde postoji mogućnost izlaganja elektromagnetnom zračenju i postoji opasnost od mogućeg strujnog udara.
rad na terenu gde postoji mogućnost izlaganja elektromagnetnom zračenju i postoji opasnost od mogućeg strujnog udara.
Potrebe za inženjerima elektrotehnike više ne rastu, ali su još uvek velike i verovatno se ubuduće neće znatnije menjati. Zato će većina inženjera elektrotehnike naći zaposlenje relativno brzo nakon završenog školovanja. Međutim, samo deo njih moći će da bira radno mesto prema vlastitim sklonostima. Veliki deo inženjera elektrotehnike zaposliće se u računarstvu kao programeri, sistemski inženjeri ili projektanti informatičkih sistema. Umesto razvojem i projektovanjem opreme, mnogi će se baviti njenom prodajom, dok će neki raditi u školovanju korisnika ili učenika tehničkih škola.
U ovom poslu ima mogućnosti za napredovanje.
Uzimajući u obzir promene na tržištu rada, za ovo zanimanje će biti posla za 5 narednih godina.